На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно меду женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу. Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вјере у Исуса Христа страдала је у вријеме цара Диоклецијана. Дио моштију свете Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру посвећеном овој светитељки који се налази изнад албанске стране Охридског језера.

Цетињски манастир - први дио

У самом срцу града под Ловћеном, града под кршом и каменом, нешто више од пет векова одјекују звона Цетињскога манастира. Првобитни манастир који се налазио на Ћипуру, саградио је Иван Црнојевић 1484. године, када се и епископска столица преселила из манастира Св. Николе на Врањини у Цетиње. Црнојевића манастир до темеља је срушен, од стране Турака 1692. године. Обновио га је Владика Данило, преместивши га на место где се и данас налази а недалеко од првобитне локације. У нови манастир уграђено је камење из старог и пренета је плоча са грбом Црнојевића.

Предавање јеромонаха др Никодима (Богосављевића) сабрата Цетињског манастира „Икона - духовно огледало“ које је одржао у недјељу 25. јула  у манастиру Подмаине.

У недјељу 25. јуна 2010. године гост емисије „Питајте свештеника“ био је Протојереј - ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намјесник Бококоторски.

Овог дана славе се његова јављања кроз историју људског спасења. Празник је установљен на Светој гори у IX вијеку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје где је прстом исписао на камену пјесму Богородици „Достойно естъ“. Хришћани вјерују да је он благовјесник ваплоћења Сина Божјега. Хришћани такође вјерују да је он је један од седам великих анђела који предстоје престолу Божјем. По Јеванђељу он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог. Свети Оци говорећи о Благовијести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај који ће се родити од Пресвете Богородице. Биће, дакле, Муж – Бог, крепак, силан Бог.

О Никону Јерусалимцу ове недеље нам говори вјероучитељ Владимир Баљ, који је недавно одбранио магистарски рад „Књижевна и преписивачка делатност Никона Јерусалимца".

Икона Богородице Тројеручице је најпоштованија икона у Хиландару и најзначанија икона српског народа. По предању, предању, припада реду нерукотворених икона или оних икона које је иконописао апостол и јеванђелист Лука, први сликар и хришћанства. На њеној другој страни је насликан Свети Никола. Икона је добила име у 8. веку. У то време се појавила иконоборачка јерес, а један од њених највећих противника је био Јован Дамаскин, тада још световњак. Зато што је писао против иконоборства, одсечена му је десна рука. Држећи одсечену у здравој руци, Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом Пресвете Богородице да му исцели руку како би наставио да пише о поштовању светих икона. И, чудо се заиста догодило. У знак захвалности светитељ је дао златарима да искују руку од сребра и да је поставе на икону.

"Бити старац је велико звање. Прави старац нам открива божанске стварности, док је лажни духовни отац жељан моћи над духовном дјецом", каже јеромонах Иларион Ђурица. Сматра да без духовног оца није могућ здрав духовни живот, говори о избору духовног оца, о односу духовног оца и дјеце.

Предавање Протојереја - ставрофора Момчила Кривокапића Архијерејског намјесника Бококоторског на тему "Хришћански брак и породица" које је одржано у Парохијском дому у Бару.