У прокламацији од 29. августа 1813. године Митрополит Петар Први Свети позива Црногорце и Брђане у општи народни рат против француских трупа у Боки са циљем уједињења Црне Горе и Боке.

Британски војни званичници пуковник Данез и адмирал Фриментл средином 1813. успостављају контакт са митрополитом Петром I у циљу споразума о заједничкој војној сарадњи у циљу протјеривања француских трупа из Боке. У ту сврху пуковник Данез је у два наврата тајно долазио на Цетиње. Британци нуде помоћ своје флоте у претстојећем ослобођењу Боке. До коначног споразума ипак није дошло.

Скадарски Турци под вођством Хасана Хота упали су у јулу 1812. у Љуботињ. Тешко су разбијени и протјерани уз знатне губитке.

У бурним историјским превирањима на Балакану и Европи крајем XVIII и почетком IX вијека, својим горостасним духовним ликом и дјелом посебно се издваја личност Светог Петра Цетињског - Митрополита Петра I Петровића Његоша.

Да би онемогућио духовни утицај митрополита Петра I на православно становништво у Боки, Наполеон Бонапарта 1810. декретом оснива далматинску епархију са сједиштем у Задру. Под њену духовну јурисдикцију подређено је и подручје Боке, која је до тада била под духовном јурисдикцијом Цетињске Митрополије.

У бурним историјским превирањима на Балакану и Европи крајем XVIII и почетком IX вијека, својим горостасним духовним ликом и дјелом посебно се издваја личност Светог Петра Цетињског - Митрополита Петра I Петровића Његоша.

Преписка Митрополита Петра Првог са Карађорђем. Обојица њих планирају спајање Црногораца и Брђана са устаничком војском из Србије на ријеци Тари. Карађорђе 1809. улази у Сјеницу и креће ка Васојевићима. Али упад Турака у дубину Србије приморао га је да сутаничку војску повуче у Србију како би сузбио наступање Турака, што му је исте године и пошло за руком. Ослободилачки пројекат уједињења Србије са Црном Гором и Брдима није остварен.

Преписка Митрополита Петра Првог са скадарским везиром Тахир - пашом, који полаже право на Пипере. Пипери су се још 1796. припојили Црној Гори. До турског похода на Пипере ипак није дошло.

Турске репресалије према парвославном становништву у околини Никшића у току 1809.Главари племена Никшћи извјештавају Владику Петра Првог о зулуму никшићких Турака. Владика Петар Први није у могућности да им помогне.

Митрополит Петар Први је са групом црногорских народних главара у мјесту Купидух код Жабљака Црнојевића 21. јуна 1808. склопио уговор о миру са представницима скадарског санџаката.

Маршал Мармон тражи од Митрополита Петра Првог сагласност за отварање француског конзулата на Цетињу. За конзула именује француског официра Павла Томића. Митрополит Петар Први и Народна скупштина на Цетињу одбили су Мармонов захтјев.

Митрополит Петар Први доставио је средином 1807. меморандум руском цару Александру Првом о неопходности стварања славенско - србског царства са престоницом у Дубровнику. Српско царство би обухватало Црну Гору, Брда, Херцеговину и Далмацију. Овај пројекат се усљед неповољних спољно-политичких околности није могао реализовати.

Митрополит Петар Први доставио је средином 1807. меморандум руском цару Александру Првом о неопходности стварања славенско - србског царства са престоницом у Дубровнику. Српско царство би обухватало Црну Гору, Брда, Херцеговину и Далмацију. Овај пројекат се усљед неповољних спољно - политичких околности није могао реализовати.

У априлу и мају 1807. Црногорци и Херцеговци су са руским одредом потпуковника Забјелина покушали заузети  Никшић али без успјеха. Турци су одбили и напад савезничких трупа на Коријениће и Клобук.

Покушај Црногораца, Бокеља и руске флоте да у току 1806. заузму Дубровник свршио се неуспјехом усљед успјешног дејства француске армије која је бранила град. Али и покушаји француских гренадира да изврше упад у Боку преко Новог и окупирају овај простор били су успјешно одбијени здруженим снагама Црногораца, Бокеља и руске пјешадије. Током 1806. стање на ратишту је остало непромијењено. Француска армија се улогорила у Дубровнику, док су савезничке трупе контролисале Боку.